Др Илдико Баркањи PhD., координатор пројекта

Етнограф, главни кустос Музеја Мора Ференц, мађарски координатор пројекта.

Као етнограф, учествовала је у теренским радовима и у прикупљању архивских докумената.

Имала је активно учешће у фотографисању и процени народне архитектуре међуречја Тиса–Мориша и непосредне околине Сегедина.

Габор Кернер, инжењер заштите споменика

Грађевински техничар, пројектант, инжењер заштите споменика културе и етнограф.

Пензионисан је 2014. године као службеник за заштиту споменика културе Канцеларије за Заштиту Споменика Културе, Владине Канцеларије округа Зала, од тада је у функцији директора акционарског друштва Кернер и Партнер

Редовно објављује чланке у магазину Мађарске архитектуре и организује стручне конференције, држи предавања. Секретар је Међународног Савета за Споменике и Споменичке целине ICOMOS и потпредседник Удружења за Зштиту Града и Села ХУНГАРИА НОСТРА. Један је од давалаца идеје за истраживачки програм, док су израду истог урадили заједно са Маријом Силађи.

Обављао је процене у српским насељима која припадају сегединском региону, што је документовао стручним и слободручним цртежима. Један је од аутора књиге збирке резултата истраживања.

Мариа Силађи, грађевински инжењер, инжењер заштите споменика

Грађевински инжењер, инжењер заштите споменика, доктор грађевине, од 2014. године је предавач, научни истраживач на Факултету Технолошких Наука Универзитета у Новом Саду.

Члан је Радног одбора Народне Архитектуре Академског Одбора Веспрема МАН, Стручног Одбора Народне Архитектуре Међународног Савета за Споменике и Споменичке целине ICOMOS, Српског Друштва за Заштиту Споменика Културе и Друштва Архитеката Нови Сад.

Главно подручје истраживања је сеоска архитектура и структура насеља Баната, поред овог учествовала је у изради регистра Војвођанског индустријског наслеђа. Један је твораца идеје истраживачког програма, чију су израду реализовали заједно са Габором Кернером. Током пројекта вршила је процену архитектуре српских насеља насељених сегединским живљем, припремила је бројне фото снимке. Поред теренског рада, прихватила је и прикупљање архивских докумената и мапи. Аутор је једног од зборника који сумира резултате истраживања.

Др Даниел Ожват Габор PhD., стручни саветник за заштиту споменика културе, етнограф

Етнограф, стручни саветник за заштиту споменика културе. Радио је као етнографски музеолог и наставник, као доцент више школе, 2015. године је позван за предавача историје културе, етнографије и познавања домовине, на Учитељску вишу школу Универзитета Кароли Гашпар.

Главно подручје истраживања су историја традиционалних ветрењача и воденица у Панонској низији, као и распрострањеност и форме дашчаних забата са мотивима сунчевих зрака карактеристичних за сегедински предео. Његове публикације појављују се у стручним магазинима, као засебне или као зборници.

Члан је бројних научних друштава, копредседник је Радног одбора Народне Архитектуре Академског Одбора Веспрема МАН, члан је одбора Мађарског Молинолошког Друштва.

У пројекту је обављао процене и фото докумнентовање народних архитектонских споменика, али обављао је и истраживања у повезаним архивама.

Др Ференц Фодор PhD., етнограф

Етнограф, историчар, главни кустос Музеја Мора Ференц, предавач на катедри за етнографију и културну антропологију Универзитета у Сегедину.

Његова главна подручја интереса је насељавање подручја Дубав-Тиса Хомокхатшаг, специфични регијски миграциони процеси као и промене сељачког привређивања у 20-21. веку.

Његове публикације објављују се у самосталним и збирним књигама. Између осталог, члан је јавног тела Мађарске Академије Наука као и Етнографског Радног одбора Сегединског Академског Одбора.

У пројакту је учествовао као истраживач, наравио је више хиљада фотографија, међу којима су од изванредне вредности снимци са сеоских салашаа.

Анико Вероника Вуков, етнограф музеолог

Запослена сам у Етнографској Збирци Музеја Мора Ференц, где се поред сакупљања предмета, бавим још и чуваем фотографија и материјала из базе података.

Главне области мог истраживања су гајење и употреба лековитог биља (тренутно припремам докторат из ове теме), хигијенске навике и етногарфија занатлија, из којих подједнако припремам стручне публикације и едукативна предавања.

Михаљ Деметер, фотографски уметник

Фотографкси уметник Михаљ Деметер, отишао је у пензију 2010. године као музејски фотограф Музеја Мора Ференц у Сегедину. Од тада ради као фотограф слободњак.

Почев од 2010. године направио је седам самосталних изложби што је, изузев Ходмезевашархеља, приказао у 26 различитих места. Предаје примењену фотографију на Педагошком Факултету Јухас Ђула на Универзитету у Сегедину. По позиву, често држи стручна предавања и отвара изложбе фотографија.

Председник је Камера Клуба Lucien Hervé.

Правио је фотографије у мађарским насељима сегединске области, на основу стручног упутства истраживачке групе.

Овај пост је такође доступан: Magyar (мађарски) English (енглески)