Санк
2020.05.11.Жомбо
2020.05.11.Овај пост је такође доступан: Magyar (мађарски) English (енглески)
Újszentiván, Szentiván
Током своје историје насеље, које се налази под углом Тисе-Мориша (Tisza, Maros), неколико пута је уништено, а затим поново насељено. Његово насељавање после турске опсаде дешавало се током 1730-их. Већина првих становника била је Српске националности, а потом су их након 1850. године пратили Немци из Ешчанада (Őscsanád) и Мађари из Сегедина, који су се бавили производњом дувана. Прво српско становништво вратило се у своју отаџбиниу након Првог светског рата, и од тада су већина становништва били Мађари.
Његова поља су лешчано алувијално земљиште попуњено мртвим водама. Спада у најдубљу микрорегију у земљи.
За 19. век је било типично узгајање дувана, што је замењено производњом пшенице, сунцокрета и кукуруза и вртларством ружа. Интензивна производња поврћа под фолијама практикује се на периферији села.
Историјски део насеља формиран у време насељавања обично се састоји од бочних улица које се отварају под неправилним углом према главној улици. Карактеристичне су бочне градње са двостраним крововима, куће са 3 или 4 поделе, као и затворене грађанске стамбене куће изграђене на прочељу улице. На улицама изван центра стоје самосталне коцкасте кућице са шаторастим кровом. Има и самостојећих кућа са поткровљем, а традиционалне зграде су набијенице и/или су од опеке.
Традиционална пребивалишта историјског дела насеља су са украшеним малтером, обично класицистичним или еклектичним штукатурама на њиховим фасадама. Посебно се истичу украси на прозорским оквирима и по забату, на којем се често налазе година и слово (година изградње, име градитеља). Најлепши примери могу се видети по улицама Ујвилаг (Újvilág) и Ракоци (Rákóczi).
Број становника у 2015. години био је 1.899.